Nastavak sudske rehabilitacije Milana Nedića

<p>Svedočenjem Veljka Đurića Mišine, direktora Muzeja žrtava genocida, u ponedeljak će u Višem sudu u Beogradu biti nastavljen sudski proces po zahtevu za rehabilitaciju Milana Nedića.</p>

<p>Na šestom ročištu će se pojaviti i jedan od svedoka koji je 1941. godine prognan iz Slovenije, koja je tada podeljena između Italijana i Nemaca, najavio je Aleksandar Nedić, praunuk Milana Nedića i jedan od podnosilaca zahteva za rehabilitaciju. On nije želeo da otkrije identitet ovog svedoka jer je, kako kaže, reč o starijoj osobi, narušenog zdravlja.</p>

<p>U ponedeljak će biti pročitana i sudska odluka kojom je odbačen zahtev za mešanje u postupak koji su podneli predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije i Jevrejske opštine Beograd.</p>

<p>Jevrejska opština Beograd je krajem prošle godine podnela zahtev da joj se dodeli uloga umešača, što znači da su želeli da stupe u parnicu na strani nekog od učesnika u sporu.</p>

<p>Istovremeno je Savez jevrejskih opština zahtevao uključivanje Tužilaštva u ovaj proces, što bi omogućilo saslušavanje njihovih svedoka.</p>

<p>Oba zahteva sud je odbacio uz obrazloženje da je rehabilitacija vanparnični postupak koji ne poznaje suprostavljene stranke, a samim tim ni instituciju umešača.&nbsp;</p>

<p>Aleksandar Nedić je objasnio da će na sledećem ročištu pozvani svedoci koji će nastaviti da dokazuju da Milan Nedić, kao ni ostali članovi njegove „Vlade narodnog spasa”, nisu imali ništa sa Holokaustom.</p>

<p>– Već smo uspeli da dokažemo da Nedić nije imao veze sa logorima koji su otvoreni u Srbiji, niti sa istrebljenjem Jevreja. Dao je sve od sebe da zaštiti narod. Primio je 35.000 prognanih Slovenaca i 400.000 Srba iz NDH. O svima njima je naša država brinula – naglašava naš sagovornik.</p>

<p>On tvrdi i da je svaki državni službenik, koji je i prognan iz NDH, i dalje primao platu. Tadašnja vlast, kako kaže, vodila je računa da barem jedan član svake porodice u Srbiji bude zaposlen.&nbsp;&nbsp;&nbsp;</p>

<p>Na poslednja tri ročišta pred Višim sudom svedočili su istoričari Bojan Dimitrijević i Dragan Aleksić, saradnik u Institutu za savremenu istoriju. Obojica su istakli da je Nedić sarađivao sa Nemcima, ali da je to činio radi spasavanja srpskog stanovništva od odmazde.</p>

<p>Osim toga, tvrdili su da Nedićeva vlada nije odgovorna za Holokaust i da on nije imao kontrolu nad Specijalnom policijom kojom je upravljao nemački general.</p>

<p>Bojan Dimitrijević je pred sudom objasnio da postoji tendencija da se Srbima pripiše Holokaust, što je ocenio skandaloznim. On je naglasio da se u tadašnjoj, okupiranoj, Srbiji mogu uočiti elementi antisemitističke propagande, ali, kako je rekao, to nije isto kao ubijanje ljudi.</p>

<p>Zbog stavova o Nediću, Bojan Dimitrijević je isključen iz Demokratske stranke.</p>

<p>Tokom ovog procesa rehabilitacije, između ostalih, svedočila je monahinja Bosiljka Kujundžić (88) tvrdeći da je zahvaljujući Nediću spasena iz logora Topovske šupe i smeštena u jednu beogradsku porodicu.</p>

<p>Sa majkom, koja je odbila da se pokatoliči, i pet sestara iz Sarajeva ona je 1941. godine transportovana u pomenuti logor. Ova monahinja je tada izjavila da poznaje veliki broj porodica kojima je Nedić tada pomogao.</p>

<p>Prvo ročište u ovom postupku održano je 7. decembra 2015. godine, sedam godina nakon što su zahtev za rehabilitaciju Milana Nedića podneli Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodica Nedić.</p>

<p>Ovaj proces obeležili su protesti desničarskih i komunističkih organizacija ispred Višeg suda kojima je to bio okidač za međusobne verbalne obračune.</p>

Autor/ka: 
Jelena Popadić